Presecite ćutanje, trulo je…

Piše: Nikolina Balaban

Da vam se ispovedim, čitav moj život je počeo i završio u Prijedoru. Tu je bila moja gimnazija ,, Esad Midžić,, i tu je moja bolnica ,,dr Mladen Stojanović,,. Tu je moj lipov lad, moja pijaca, moji kafići, moje šetnje, moje banke, moja mesta gde sam pila kafu, moji prijatelji, moji koraci na trotoraru, moja noć pod krošnjama, moje sve. Oni su mi ukrali najlepši deo mog… života, hoće još: da ukradu čitav život.

Izuzetni ,,vladari,, mog (naših) života,

dozvolite da vam se javno divim do neisečenog korena emocionalne imbecilnosti, za sve ono što ste radili i govorili poslednjih decenija, godina, poslednje godine i prvih dana ove tekuće, a pogotovo (osobito) juče.  Sve to me čini spokojnom i ponosnom s naglaskom na divljenje vašoj brizi za svakog građanina Bosne i Hercegovine, Federacije, Republike Srpske i mog Prijedora. Sve primećujete i o svemu, radoznalo, imate svoje mišljenje: svejedno da li je reč o svinjskom ili ptičijem grupu, o vinariji, poljoprivrednim dobrima, o organizovanom kriminalu, o navodnom siromaštvu u Bosni i Hercegovini, o privrednim teorijama, o ekonomskoj krizi iz koje izlazimo dostojanstveno, o Kosovu,  o radu ministara, o inauguracijima svih predsednika, pa i onih namiji (bez uvrede zemlje koju smpominjem), čekam samo da se oglasite oko izbora pevača za Pesmu Evrovizije, zar nam Goran Bregović zvani Kalašnjikov nije omiljeni folker pored, razume se, Nemanje Kusturice,?

Prateći svakodnevno vaše nepresušne aktivnosti, dozvolite da primetim, imala sam možda pogrešan utisak da u pauzama poseta inozemstvu (vlastitom, pardon privatnom avio kompanijom) u cilju popularizacije Republike Srpske svratite malo u stvarnost ENTITETA Republike Srpske. Da vas podsetim, imam lagan utisak da ste malo zaboravni: to je onaj deo Bosne i Hercegovine koji sa svojim brojem stanovnika čini prosečan grad u SAD –u i Beograd mu nije glavni grad.  Pošto na sve tako blagovremeno reagujete i svagde vas ima (dao Bog da vas nikad ne videh), zbunjena sam pred činjenicom da 24 minuta nakon otkrivanja masovne grobnice u Tomašici, u Prijedoru (opet da podsetim Prijedor, grad 48 km od Banja Luke) niste odmah uputili vašu ,,tradicionalnu čestitku,,:

“Iskreno Vam čestitam prvo otkrivanje najveće masovne grobnice u evropi posle II svetskog rata. Želim Vam mnogo uspeha u budućnosti”.Kako li vam je to promaklo?

Kad bih vam iskreno pisalao, ,,vladari mog života,, plašim se da ništa ne biste razumeli.  Da vam se ispovedim,

Predsjedniče, čitav moj život bio je – Prijedor. . Tu je bila moja gimnazija ,, Esad Midžić,, i tu je moja bolnica ,,dr Mladen Stojanović,,. Sve beogradsko je bio između od ovog početka, pa do krajnjeg cilja. Opet Prijedora. Tu je moj lipov lad, moja pijaca, moji kafići, moje šetnje, moje banke, moja mesta gde sam pila kafu, moji prijatelji (KOJIH VIŠE NEMA!!!), moji koraci na trotoraru, moja noć pod krošnjama, moje sve.

Od danas, dozvolite da vam saopštim, sasvim me zabole ono što po fizionomiji nemam za vaš entitet i vašu ,, državu,,. Ako ste u stanju, svi Vi zajedno i pozicija i opozicija da kradete nečiju prošlost i nečije uspomene samo zato da biste na mestu te prošlosti i uspomena sagradili, auto put koji nigde ne vodi (osim u vaše džepove), neki novi shopping mall ili zgradu za nekog od vaših impotentnih ministara ili za nekog iz vaše cirkuske koalicije – fuck u!
I, stvarno, Predsedniče: što ne isečete RS na rezanca, sve je trulo!
Zato vam se divim do one korenaste imbecilnosti. Kako ste samo uspeli, uz pomoć vaših spin-majstora, da kastrirate sve medije.
Shvatili ste, nadam se, zašto vam se divim, voljeni ,,vladari mog života,, Dajte ostavke i idite. Negde. Bilo gde.  Ko god da dođe na sva vaša mesta ne može biti gori od vas. Jer, vi jeste najgori. Truli. Do srži.