NE JEDAN NE DVA
Kraj maja mjeseca
hiljadu devesto devedeset druge godine
vrijeme kada sam mislio
da je ljudskost na koljenima
Prijedor, Bosanski Novi, Bosanska Dubica, Sanski Most, Kozarac, Ljubija i sva sela u toj okolini
pomislih
kraj je civilizacije
upitah se
da li to čovjek gubi svaku dimenziju čovjeka
dani stihije
dani neljudskosti
ljudi se odvode
ne jedan, ne dva,
na hiljade ili na tisuće
svejedno ali odvode se sugradjani
Omarska, Trnopolje,Keraterm…
Manjaču proglasiše hotelom deluxe katogorijom
Mnogi se nisu vratili
a znali su put do svoje kuće
ja danas plačem za njih
ja danas molim Boga
da se to zlo nikad ne ponovi
Vidi čuda
oni nisu molili za milost
nisu ni plakali
Sin je umro na rukama ocu
a otac umirao na rukama sinu
tu je spavala tišina
a spava i danas
Bili su to veliki ljudi
a veliki ljudi kažu da ne umiru…
Sabit Bekto
