LINIJA ŽIVOTA

Pise: Nikolina Balaban

(život bez senki nad bilo čim, nad bilo kim, nad bilo kome, nad bilo čemu)
Posle svake zime imam osećaj da je to poslednja koju sam bila u stanju da pregrmim. Mrzim zimu … jer sam onda užasno patetična i cmizdrava, jer je u Prijedoru sve hladno i sivo, jer sunca ima na kašičicu, jer mi se ujutru ne ustaje iz kreveta, jer dan traje suviše kratko …
Zato me nekako s proleća (posebno vikendom) uhvate pundravci i ne mogu da se smirim na jednom mestu, šetanje po gradu, kvalitetno dosađivanje na obali najlepše reke na svetu Sane ili negde na obroncima predivne Kozare. Bila sam u Venciji i gledala u Casa sul Molo i dalje najlepši zalazak Sunca. Neki im bude, onda je izlazak Sunca najlepši u Prijedoru.
Sad je teško prihvatiti se ozbiljnog razmišljanja, a ono je surova stvarnost. Posledica: čekam ponedeljak.
A posle ovakvog uvoda ja bih da se već danas ,,uozbiljim,,. Negde sam jednom pročitala, mašta je data čoveku da kompenzuje ono što nije, a smisao za humor da se pomiri s onim što jeste. Ne želim ispranu svakodnevnicu umotanu u krep papir koje donose još jedan u nizu tupih pogleda u ogledalo s onim balonom iz stripova iznad glave where-the-fuck-am-i?
Šta je bio Prijedor pre rata? Grad u SR Bosni i Hercegovini, u SFRJ. Bio je lep, bio je čaršija u kojoj je za svakog bilo mesta.
Šta je bio Prijedor u ratu 1992. godine? Mesto, gde su ubijene i stravično mučene hiljade ljudi, žena, dece i staraca (naših sugrađana koji nisu bili Srbi), po logorima. Bio je i grad odakle su golobradi momci (Srbi) poslani u rat, a vraćali se u limenim kovčezima. Bio je grad primitivaca i neljudi sa ljudskim sudbinama svih vera (na ovaj ili na ovaj način) u svojim rukama, rukama kojima upravlja gram mozga. Hiljade ljudi svih vera je oterano ili otišlo ili pobeglo iz ovog grada u godinama rata i neposredno posle 1995.
Šta je bio Prijedor posle završetka rata, žabokrečina, dugo, dugo…
Šta je Prijedor danas? Grad sa otkrivenom najvećom masovnom grobnicom, sa Tomašicom. Grad sa očajničkim traženjem članova porodice (22 godine ?!?) i čekanjem DNK analiza, jer i to znači. To je istorijska činjenica, a o odgovornosti za učinjeno i o počiniocima se treba otvoreno izjasniti.
Ali je to grad u kojem ponovo žive Bošnjaci, Srbi, Hrvati, Slovaci, Slovenci, Ukrajinci, Romi…E, sad kako…Teško. Jako teško. Jedino moguće, uz dužno poštovanje prema žrtvama od strane Srba i odvajanje kukolja od žita. Briga mene za Krim, briga me za Kosovo i Srbiju, briga me za Kataloniju, za Škotsku (iako mi je omiljeni glumac Šon Koneri), briga me za sve separatističke procese u Rusiji, briga me i za Rusiju i Srbiju. Bitni su mi moji sugrađani, kolege, poznanici i prijatelji, bitan mi je Prijedor.
Teško i kada je u pitanju socijalni status, materijalna i ekonomska situacija (bar tu nismo različiti i drugačiji), jer je Republika Srpska sa te strane uništena, jednako su ugroženi i Bošnjaci i Srbi i Hrvati i ostali. Samo je pitanje koliko ko može da izdrži. Uništena od strane neprikosnovenog vladara ,,boljeg i stabilnijeg,, entiteta BiH, Milorada Dodika, tkz. Laktašenka i oligarhije oko njega u likovima kao iz Alan Ford romana. Kriminal SNSD – a i pojedinaca u toj stranci se najbolje pokriva nacionalnom zastovamo, pa se ovaj gore spomenuti ne skida sa press konferencija tupeći nam o opasnostima po Republiku Srpsku od strane svih, ali baš svih, samo ne spomenu da na Marsu ima života, pa i oni imaju nečasan interes prema RS. Enigma su mi jedino članovi, bilo pasivni, bilo aktivni SNSD – a. Zar ne vide i sami koliko su ,,bitni,, svom predsjedniku – premijeru Miloradu.
Ali je danas, Prijedor i grad u kojem bori za bolji život, za život. I nekako ide…Ako mi sad neko samo spomene vladajuće stranke i opoziciju (bilo na lokalnom ili državnom nivou), odnosno napad na jedne, a u korist drugih, otiće u …tamo gde je bi najbezbrižniji.
I Prijedor je grad, koji se zaista bori da bude čaršija, znaš ona…doduše još je faza embriona, ali…
Završavam sa rečenicom Korto Maltezea koju ću navesti zadržavajući pravo na grešku u redosledu reči i promeni u ženski rod.
Otišla sam kod gatare. Rekla mi je da nemam liniju života. Otišala sam, uzela nož i sama je urezala.
Molim Vas da se već sutra probudim u svom gradu Prijedoru, okružena ljudima koji razumeju Đorđa Balaševića, Doris Dragović, Željka Joksimovića, Dinu Merlina i Halida Bešlića…
Pa vi sad sami zaključite …