Antologija: Čaj

Logor Trnopolje , 13 august 1992
Photo: Corbis

Piše: Anto Tomić
Trnopolje , august 92’
Budim se u rano jutro od hladnoće, mokar od rose, kamen pod glavom. Ne mogu odmah doći sebi, gdje sam, šta radim ovdje. Polako se razbuđujem, cvokoćem i prisjećam se: odlazak iz Omarske, kasnovečernji dolazak u Trnopolje.

Iz razmišljanja me trže glas:” Ante, jesil’ ti to ?” Preda mnom stoji moj radni kolega Ključko, Kozarčanin. Izgrlili smo se k'o najrođeniji, pa poče ispitivanje: znaš li za ovoga, jeli onaj preživio, šta je sa ovim …?

Poslije par minuta Ključko me upita:” jesi li gladan ?” Samo sam ga pogledao, pa se obojica nasmijašmo i krenusmo ka njegovom šatoru. Uz put nas zaustaviše stotine ljudi s pitanjem da li sam došao iz Omarske, da li sam gladan ? Dok smo došli do Ključkovog šatora, već sam pojeo dva komada pogače i bio u transu: ” Bože, pa ovdje se i jede.” A u šatoru naložen šparet, na njemu lonci, nešto se kuva. Za čas se skupila grupa ljudi, meni nepoznatih, nude mi hranu, mlijeko, čaj, neko me zagrnuo dekom…

I prvi srk čaja me je obeznanio: vruć, mirisan, opojan i ….sladak ! Bože, okus slatkog u ustima nakon dva mjeseca, neopisivo…. I suze same krenuše: od te ljudske blizine, prisnosti, drugarstva….i od vrućeg, slatkog čaja……

( Molim sve koji su proživjeli Logor Trnopolje za oproštaj, ali meni je Trnopolje u tom trenutku izgledalo kao raj. )

Bivsi konc logor Trnopolje, juli 2013
Foto: ElVedo